CENTAR
ZA BIOETIČKE STUDIJE
CENTAR ZA RELIGIJSKE STUDIJE
Aktuelno
Milanko Govedarica / 29. maj 2013 u 12 h
HABERMASOVA FILOZOFIJA PSIHOANALIZE
U delu Saznanje i interes Habermas je izložio svoje shvatanje frojdovske psihoanalize, u kontekstu ispitivanja krize kritike saznanja. Po njegovom mišljenju, ova kriza se ogleda u nekritičkom scijentizmu, odnosno, u tendenciji da se objektivistički prirodnonaučni model saznanja proglasi merom naučnosti i valjanosti saznanja uopšte. Habermas tvrdi da je i za Frojdovu teoriju karakteristično pogrešno scijentističko samorazumevanje, uprkos kritičkoj i hermeneutičkoj suštini psihoanalitičke tehnike. U tom smislu, on nastoji da razume Frojda bolje od njega samog, dokazujući da je psihoanaliza hermeneutička disciplina, a ne jedan oblik prirodne nauke. [...]
Petar Bojanić i Sanja Todorović / 22. maj 2013 u 12 h
VIŠE OD PRIMERA: DUG (SCHULD) U KANTOVOM SPISU POKUŠAJ UVOĐENJA POJMA NEGATIVNE VELIČINE U FILOZOFIJU (1763)
Mesto navedenog Kantovog prekritičkog spisa iz 1763 i ono što on najavljuje uvođenjem jednog para refleksivnih pojmova je poznato. Međutim, imajući to na umu ovo izlaganje stavlja u fokus, ne bez razloga, složeni odnos tog spisa i pojma duga.
Dug je, za Kanta, svakako jedan od primera negativne veličine, ali dug je, za evropsku matematiku od XIII veka, glavni primer i opravdanje negativne veličine. Uvođenjem negativne veličine u filozofiju Kant zapravo u filozofiju uvodi jedan već modifikovani i formalizovani pojam duga. Negativna veličina, zatim, kao matematički „preparirani“ pojam duga, utiće, kod Kanta, i na samu logiku (realna suprotnost, naspram logičke suprotnosti itd), što ukazuje da bi pojam duga pored svog temeljnog antropološkog statusa, mogao, kao struktura, da ima i jedan temeljniji logičko kategorijalan status, tj. status unutar okvira samog mišljenja. [...]
Dan mađarske filozofije – Fenomenologija i društvo / 20. maj 2013
Otkad postoji fenomenologija postoje i kritike na njen račun prema kojima ona ne može da uspostavi nikakav kontakt sa društvenom stvarnošću. Savremenici prvih decenija razvoja fenomenologije, od Leo Štrausa do Ernsta Bloha, zatim od Hane Arent do Erika Fegelina su kritički konstatovali da je reč o teoriji intimne, usamljene svesti ili o ontologiji isuviše apstraktnog Dasein-a kojima se ne može zahvatiti kompleksnost političkog, ekonomskog ili pravnog polja. [...]
Paul Mojzes / 15. maj 2013 u 12 h
RELIGIJA I RELIGIOZNOST U AMERICI
Princip odvojenosti države i religije ustanovljen tokom Američke revolucije pozitivno se odrazio i na državu i na verske zajednice. Evolucijom je doveo do tolerantnog religioznog pluralizma koji se kreće u širokim okvirima od fundamentalizma do liberalizma i sadašnjeg laganog rasta religijske neopredeljenosti. Predavač će se osvrnuti na velike grupacije religija od većinskog protestantizma (sa ogromnim rasponom verskih pogleda), katoličanstva (slične raznovrsnosti), rasparčanog pravoslavlja, ka amerikanizaciji islama, dinamičnom judaizmu, te neverovatnoj raznovrsnosti drugih religija. [...]
Poboljšanje: kognitivno, moralno i poboljšanje raspoloženja / 14-16. maj 2013
Možda najistaknutija tema u bioetici je poboljšanje ljudi. Poboljšanje u principu nije kontroverzno. Nema ničeg spornog u nastojanjima da se poboljšaju nečije kognitivne sposobnosti. Teza o kognitivnom poboljšanju postaje kontroverzna kada se pretpostavi da sredstva koja vode poboljšanju mogu biti biomedicinska i da je moralno opravdano da se ona koriste u nemedicinske svrhe, npr. u svrhu poboljšanja normalnog funkcionisanja. Zagovornici biomedicinskog poboljšanja su , međutim, razvili različita stanovišta. [...]
Davor Džalto / 8. maj 2013 u 14 h
NACIONALIZAM, ETATIZAM I PRAVOSLAVLJE
Nacionalizam, etnofiletizam i etatizam predstavljaju stalna iskušenja sa kojima se pravoslavna crkva suočava u svim zemljama u kojima je pravoslavlje tradicionalna i dominantna veroispovest. Društvene prilike u tzv. post-komunističkimdržavama su mogućile pravoslavnoj crkvi, i religiji uopšte, da zauzmu značajno mesto u javnom, društvenom i političkom životu. [...]
Predstavljanje knjiga Sretena Marića / 8. maj 2013 u 12 h
Razgovor povodom nedavno objavljenih knjigâ Sretena Marića o likovnoj umetnosti, u izdanju Službenog glasnika, Beograd, 2012.
Petnaest ogleda i osvrta, pisanih najvećim delom pred Drugi svetski rat, i objavljivanih u Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu i Banja Luci, podeljeno je u tri knjige: (1) Slikarstvo u ćorsokaku?; (2) Od Davida do Sezana; (3) O likovnoj umetnosti. O njima će govoriti Miško Šuvaković, Slobodan Gavrilović kao izdavač i urednik, Dušan Bošković kao priređivač i pisac pogovorâ. [...]
Jack Knight / 30. april 2013 u 18 h
DEMOCRATIC EXPERIMENTALISM
Jack Knight je profesor na Duke University School of Law (Cleaveland, SAD). Glavno polje istraživanja mu je preklapanje između prava i politike. Autor je nekoliko knjiga, kao što su na primer Institutions and Social Conflict (1992), Explaining Social Institutions (sa Itai Senad, 1995), The Choises Justices Make (1997), The Priority of democracy (sa James Johnson, 2012). [...]
Otvoreni razgovori / 30. april 14.30 h
IZGRADIMO (G)RAD! U SUSRET PRVOM MAJU
Uoči Prvog maja, na Otvorenim razgovorima pristupiće se iz posebnog ugla problemima rada i načinima na koji se on vrednuje, artikuliše i legitimiše. Razgovori će kombinovati dve, naizgled odvojene, a zapravo suštinski isprepletene teme: rad kao jedan od nosećih pojmova političke i ekonomske misli, i grad kao sredinu koja je ujedno kontekst i produkt procesa rada. [...]
Ontologija i politike institucija / 29- 30. april 2013.
Pozivamo vas da prisustvujete nastavku konferencije Ontologija i politike institucija, koji će održati 29-30. aprila na Institutu za Filozofiju i Društvenu teoriju. Konferencija počinje u ponedeljak od 10h, u sali na I spratu IFDT. U utorak konferencija će se održati u Sali na IV spratu IFDT. [...]
Razgovori o knjizi Mišljenje kao diverzija / 25. april 2013.
RAZGOVORI O KNJIZI BOŽIDARA JAKŠIĆA MIŠLJENJE KAO DIVERZIJA
"Zanimala me je težnja praksisovaca za osvajanjem slobode kritičkog mišljenja u socijalnim okolnostima koje su a priori bile nesklone takvom tipu mišljenja. To traganje za slobodnim kritičkim mišljenjem, skoro presahlo u tragičkim okolnostima raspada Jugoslavije, i nakon više decenija od nestanka časopisa i Škole, još je uvek živ i dinamičan proces, a ne samo manje ili više zanimljivo pitanje kulturne "arheologije". Pokušaj rekonstrukcije tog procesa kritičkog suočavanje Praxisa sa svojim vremenom i naknadnih kritičkih osporavanja te institucije hrvatske, jugoslovenske, evropske i svetske kulture osnovna je namera, pa zašto ne reći i ambicija ove knjige."
iz Predgovora Božidara Jakšića
Mind the Gap – Family Socialisation and Gender / 18-20. april 2013.
Kako ćemo definisati porodicu danas? Koje su osnovne vrednosti koje očevi i majke prenose na svoju decu? Koji obrazovni obrasci i vaspitne prakse preovlađuju u njihovim stavovima? Konferencija će razmatrati i druga pitanja, sa ciljem da doprinese razumevanju problematike detinjstva, odrastanja, roditeljstva, partnerstva i porodice u Srbiji. U radu konferencije će učestvovati više različitih grupa iz zemlje i inostranstva - teoretičari, praktičari, studenti - koji će pokušati da daju doprinos razumevanju problema vezanih za odrastanje u Srbiji. [...]
Radmila Radić / 17. april u 14 h
MONAŠTVO U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI:ISTORIJISKI RAZVOJ I SAVREMENO STANJE
APSTRAKT: Osnovni cilj predavanja biće pokušaj da se analizira razvoj monaštva u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u poslednja dva veka, kao i njegov značaj i uticaj u društvu. Predavanje se neće posebno baviti objašnjavanjem pojma, cilja i suštine pravoslavnog monaštva, niti detaljima vezanim za organizaciju monaškog života, obzirom da se radi o jedinstvenom sistemu u pravoslavnom svetu i da o tome postoji obimna literatura. Ipak biće pružena neophodna objašnjenja vezana specifično za srpsko monaštvo, obzirom na izvesne razlike u praksi koje postoje u ustrojstvu i načinu života u pravoslavnim manastirima (ruskim, grčkim i dr). [...]
Aleksandar Damjanović / 17. april u 12 h
O FILOZOFIJI SAMOUBISTVA: POGLED JEDNOG PSIHIJATRA
APSTRAKT: Filozofski odgovor na pitanje o opravdanosti samoubistva se kreće između voluntarizma i dogmatskih teorija u čijoj je osnovi religijska zabrana. U predavanju se razmatra i prevencija suicida zasnovana na klasifikaciji suicida kao autonomnog i ne-autonomnog čina. Autor razmatra fenomen paternalizma sa njegovim etičkim konsekvencama kao jedan od mogućih pristupa prevenciji suicida.U radu se razmatraju i razliciti aspekti , tretmana i postvencije suicida a daje se i nacrt definicije filozofskog samoubistva. . [...]
Michal Sládeček / 10. april u 15 h
ISTORIJA I KOLEKTIVNO SEĆANJE: KONTINUITET I DISKONTINUITET
APSTRAKT: U predmodernom dobu, počev od Herodota, smatralo se da istorija ima svoje utemeljenje u sećanju. Moderna istorijska nauka ih suprotstavlja, pokušavajući da istoriju utemelji kao objektivno znanje, koje se radikalno suprotstavlja sećanju kao nevalidnom mnenju, odnosno kao takvom koje je opterećeno uticajem interesa, pristrasnosti, subjektivnosti i perspektivnosti. Od Ničea, Bergsona i Albvaša javljaju se struje u filozofiji i društvenim naukama koje dovode u pitanje ovu razdvojenost, promišljajući vezu sećanja i istorije na nov način, smatrajući da između njih postoji kako napetost, tako i kontinuitet. [...]
Prezentacija knjige / 10. april u 12 h
PREZENTACIJA KNJIGE VESELINA MITROVIĆA - Iskorak bioetike: Nove biotehnologije i društveni aspekti "poboljšanja" zdravih
Nagli razvoj biomedicinske nauke i tehnologije od sredine XX veka pokrenuo je nova moralna i društvena pitanja koja proizilaze iz načina upotrebe ovih dostignuća na zdravim ljudima. U cilju razumevanja posledica takvih promena u knjizi je analizirana upotreba novih bio-tehnologija (Human enhancement technologies - HET), u svrhe „poboljšanja“ (enhancement) zdravih ljudi. U prvom delu knjige analizirane su pro et contra argumentacije tri idejno teorijske struje; transhumanistička,čiji se predstavniciotvoreno zalažu za prakse genetskih, protetičkih i kognitivnih poboljšanja ljudske vrste-prelazak iz humanog u posthumano društvo; biokonzervativistička, čiji predstavnici pretnju vide u narušavanju ljudskog dostojanstva, mešanju u «poslove boga» i promeni prirode ljudskog bića;predstavnici struje srednjeg stanovišta smatraju da opasnosti leže u dijalektici odnosa „kapitalizma i medicine“. [...]
Mirko Blagojević / 3. april u 14 h
MIRKO BLAGOJEVIĆ - REVITALIZACIJA RELIGIJE I RELIGIOZNOSTI U SRBIJI: STVARNOST ILI MIT ?
APSTRAKT: Autorovo izlaganje ima ima tri celine. U prvoj celini autor će govoriti o dva teorijska okvira tumačenja povratka i revitalizacije religije u Srbiji. Prvi okvir tiče se religije kao javne ustanove i podrazumeva logiku međusobnog podupiranja religijskih i nereligijskih faktora a drugi okvir podrazumeva logiku samostalne, unutrašnje religijske obnove koja izvire iz same srži religije i crkve kao božje ustanove i individualne duhovne potrebe vernika za pobožnošću (terminalna vera). [...]
Sandra Radenović / 3. april u 12 h
BIOETIČKA EDUKACIJA I SMANJENJE ETNIČKIH STEREOTIPIJA I PREDRASUDA – PRIMER POSETE ROMSKIM NEHIGIJENSKIM NASELJIMA
APSTRAKT: U okviru nastave na Katedri humanističkih nauka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovane su posete romskim nehigijenskim naseljima. Cilj ovih poseta je bio neposredni kontakt studenata sa pripadnicima romske populacije, pa je tako budućim lekarima omogućeno da se mnogo pre realnog suočavanja sa pacijentima koji su pripadnici romske populacije, suoče i sa sopstvenim predrasudama i stereotipijama koje mogu biti smetnja u uspostavljanju kvalitetnog odnosa lekar-pacijent. [...]