• rssfeed
  • naslovna
  • o institutu
    • istorijat
  • istrazivaci
  • projekti
  • dogadjaji
    • konferencije
  • izdavastvo
    • casopis
    • knjige

 

TRIBINA IFDT-A


Razgovor o knjizi

 

Časlav Koprivica


Filosofija angažovanja 

Petak, 6. mart 2015.
10.00, sala na I spratu Instituta

 

U razgovoru učestvuju Petar Bojanić (IFDT, Beograd), Igor Cvejić (IFDT, Beograd), Rastko Jovanov (IFDT, Beograd), Predrag Krstić (IFDT, Beograd), Stanko Blagojević (Fakultet političkih nauka, Beograd), Branko Romčević (Fakultet bezbednosti, Beograd), Milosav Gudović (Filozofski fakultet, Ljubljana) i autor.

Časlav D. Koprivica (1970) redovni je profesor filozofije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Autor je autor četiri monografije i preko šezdeset naučnih studija i članaka iz oblasti filozofije (istorija filozofije, hermeneutika, fenomenologija), istorije ideja, političke teorije i međunarodnih odnosa. Urednik je biblioteke „Epimeleja“ u izdavačkoj kući Akademska knjiga iz Novog Sada; prveo je šest monografija i većeg broja studija s nemačkog jezika. Povremeno se bavi angažovanom publicistikom.

Opširnije


 

TRIBINA IFDT-A

Denis Dirks

Kultura sećanja u multikulturalnim prostorima: Primer Bosne i Hercegovine u 19. i 20. veku

ponedeljak, 9. mart 2015.
11h, sala na I spratu Instituta
Predavanje će biti na srpskom jeziku


Smatra se opštim kulturološkim dobrom to da je sećanje centralan deo individualne i kolektivne konstrukcije identiteta, kao i to da sećanje može biti konfliktno. To potvrđuju mnogobrojni istorijski i aktuelni primeri. U poslednje vreme se istorijski orijentisana kulturologija sve više bavi isprepletenim sećanjima iz kojih neretko mogu nastati konflikti. Takvi konflikti često su posmatrani u kontekstu bilateralnih odnosa između dve nacionalne države.

Međutim, šta se dešava kad je sećanje konfliktno unutar jednog društva, šta se dešava kad nedostaju državne instance odnosno kad su preslabe da balansiraju između takvih konflikata? To je ključno pitanje za moderna pluralistička društva.

Izlaganje se približava ovoj problematici iz perspektive jednog istorijskog primera: Bosna i Hercegovina kao deo Austro-Ugarske monarhije. U središtu izlaganja nalazi se pitanje kako su različiti nacionalni pokreti postupali s multikulturalnim karakterom ove zemlje i kako su reagovali na postojanje različitih, u suštini konfesionalnih kultura sećanja. U centru pažnje će biti srpski nacionalni pokret.

Na temelju tog primera biće razmotreno kakvi metodološki instrumenti mogu biti korišteni za istraživanje kulturâ sećanja u multikulturalnim prostorima i da li to istraživanju sećanja otvara nove perspektive.

Opširnije


 

Konferencija

Thinking Beyond Capitalism


24–26. jun 2015.

 

Organizator: Grupa za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

U Komunističkom manifestu Marks kaže da je kapitalizam društveni sistem koji nastaje i opstaje kao kritika svih društvenih sistema i subjektivnih dispozicija. Kapitalizam je nadmašio sve svoje protivnike u pogledu radikalizma: uništio je ancien régime, društvene veze je učinio fleksibilnima i neprestano je revolucionisao sredstva za proizvodnju. U kojoj meri je onda moguće kritikovati jedan takav sistem, sistem koji je inkorporirao samu kritiku? Da li je uopšte moguće sprovesti revoluciju protiv “revolucije”? Ukoliko se kapitalizam nameće kao konstitutivan okvir mišljenja, kako onda misliti izvan kapitalizma? Možda krize nisu situacije koje koče mišljenje, već ga upravo podstiču.

Planirana konferencija namerava da tematizuje različite probleme:

- teškoće u pogledu samovalorizacije kapitala
- nejednakosti u globalnoj podeli rada i izazovi (re)distribucije
- reprodukcija klasa i oblici dominacije
- strukturna nezaposlenost i rastući prekarijat
- konflikti između tržišnih prinuda
- ideologemi menadžmenta, esprit d'entreprise...
- promenjeni svojinski odnosi „nematerijalnih dobara”
- geografski aspekti kapitalizma (teritorije, granice...)
- napetosti između različitih centara, poluperiferija i periferija
- i opasnosti usred klimatskih promena
- konkurentne dimenzije normativnosti (univerzalne, globalne, partikularne, lokalne, singularne…)
- demokratije versus autoritarni režimi
- kulturne dimenzije neoliberalizma
- kritika ideologije, kritička analiza diskursa
- neoliberalni patrijarhat i novi feminizmi
- nastanak i razvoj anti-neoliberalnih / anti-kapitalističkih pokreta
- levi, desni i romantičarski antikapitalizam
- alternativni načini proizvodnje društvenog života danas

Informacije o načinu prijavljivanja i ostalim relevantnim informacijama u vezi s konferencijom nalaze se na engleskoj stranici.

Opširnije


 

 

Filozofija i društvo broj 4, 2014.

 

HERMENEUTISCHE HORIZONTEN

PHILOSOPHICAL PRACTICE

STUDIES AND ARTICLES

INTERVIEWS

Opširnije


 

Filozofija i društvo broj 3, 2014.

 

KRITIČKI POTENCIJAL SVAKODNEVICE I SAVREMENE FORME DOMINACIJE

SAVREMENI ASPEKTI KRITIKE POLITIČKE EKONOMIJE

STUDIJE I ČLANCI

OSVRT NA PRVU POLEMIKU MEĐU SRPSKIM LIBERALIMA

PRIKAZI

Opširnije 


 

TRIBINA IFDT-A

Miroslav Milović

Biopolitika i ontologija

26. decembar 2014.

 

 

 


 

Angažovanje Fukoa

Beograd, 5–7. decembar 2014.


Opširnije


 

ALESANDRO FERARA U BEOGRADU

PREDAVANJE

Democracy Today and the Renewal of Political Liberalism

8. decembar 2014

 


 

Filozofija i društvo broj 2, 2014.

 

FENOMENOLOGIJA I DRUŠTVO

DRŽAVA I CRKVA: LOGIKA I STRUKTURA ODNOSA

STUDIJE I ČLANCI

PRIKAZI

Opširnije


 

Međunarodni projekat Instituta: srpsko–albanski odnosi

 

Institut za filozofiju i društvenu teoriju u saradnji s centrom KPZ Beton u avgustu je započeo dvogodišnji projekat pod nazivom Figuring out the Enemy: Re-imagining Serbian Albanian Relations. Opšti cilj projekta je pospešivanje saradnje između akademskih zajednica i kulturnih institucija u Srbiji, na Kosovu i u Albaniji, i prvi je u nizu ovakvih inicijativa.

Projekt se sprovodi u okviru Programa za promociju istraživanja na zapadnom Balkanu koji podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Konkretni cilj rada na problemima srpsko–albanskih odnosa jeste da , dovodeći u pitanje srpsko –albansko neprijateljstvo ponovnom analizom događaja i dominantnih diskursa iz bliže i dalje prošlosti, pokuša da rasvetli i identifikuje zajedničke tradicije i poglede na svet koji bi mogli da predstavljaju temelje za buduću saradnju.

Učesnici projekta jesu istraživači i istraživačice iz različitih oblasti društvenih nauka, umetnosti i književnosti s područja Srbije, Kosova i Albanije. Projekat pokriva više oblasti, od istorijske pozadine, preko skorašnjih i trenutnih medijskih kampanja, umetničkog, književnog i političkog diskursa, do konkretnih planova za saradnju. Planirano je da istraživanja budu tematski podeljena.

Uvodne diskusije posvećene su istraživanju istorije i nasleđa oba naroda u kontekstu uspomena koje su prerasle u mitove, epova preraslim u kolektivnu svest, različitih (re)konstrukcija prošlosti i drugo. Osim toga, učesnici projekta analiziraće i pojedinačne slučajeve koji najvernije prikazuju simbolične gestove i političke događaje ključne za eskalaciju animoziteta.

Pored zbornika koji će biti objavljen na srpskom, albanskom i engleskom jeziku , u okviru projekta planirano je i održavanje tri okrugla stola, u Beogradu, Tirani i Prištini, kao i velika međunarodna konferencija koja će u svom središtu imati figuru neprijatelja iz perspektive studija nacionalizma.

Opširnije


 

 

Mladen Dolar

Mimezis i ideologija – od Platona do Altisera

3. oktobar 2014.